[ Pobierz całość w formacie PDF ]

Najd~
el je znao a
ta znaèi ovo usputno izazivanje - njegov sin je bio pun
energije koja se oslobaðala u trenucima prividne ravnodua
nosti. "Sine, to je
mnogo energije za jedan jedini foton."
"Pa?"
"Osim toga, to je upravo kolièina koja se izdvoji kada elektron sretne
svoju antièesticu, pozitron."
"Aha." Ito se namra
tio, ne ~
eleæi da tako lako odustane od ravnodua
nog
ponaa
anja. "Tata, tebe uvek zainteresuje tako kojea
ta."
"Zar mislia
da je to kojea
ta?" planu Angelina. "Pa to je antimaterija,
glupane - umire!"
"Otkud znaa
?" oprezno upita Ito.
"Elektron i pozitron se spoje, bang!" Ona pljesnu dlanovima. "Ne ostaje
nia
ta sem svetla. Ovog svetla. Linija anihilacije. A pogledaj je - ispunjava
nebo!"
Najd~
el se smea
io, ponosan na nju. Na njegovo oèajanje, obojica sinova
ispali su dobri momci, ali samo ponekad su se pomalo interesovali za tehnièke
stvari.
Pre gotovoo trideset hiljada godina - preciznog vremena, merenog
mirujuæim koordinatama svemira, a ne nesigurnom vremenskom skalom pevea -
Najd~
el je bio tipièni zaluðenik za nauku, sav posveæen uèenju. Tek kasnije je
poèeo da obraæa pa~
nju na mnogo veæi i raznovrsniji svet politike,
knji~
evnosti, ~
ena.
Sistem tipièan za drevno Dvadeseto. Njegovi sinovi su izgleda krenuli
obrnutim redom. Ili su bar tako govorile ~
albe suseda - udaljenih po pola dana
hoda, ali sa lepim æerkama.
Zagedao se u slike. Mrtva ~
ena bila je napolju, na planeti, i gledala je
- daleke galaksije? Zvezde u nastajanju? Krpasti oblaci mogli su da
predstavljaju bilo a
ta. Govorili su o pokrenutoj ogromnoj energiji. Èitavo
nebo puno fotona koji æe spr~
iti bioloa
ke oblike ~
ivota. Gde? Kada?
"Drevni æe hteti ovo - uskoro", reèe Nika.
"Aha." Najd~
el je pogleda ispod oka. "Hajde da ka~
emo relativno brzo."
"Ali, trebalo bi da..." poèe Bend~
amin.
"Tako je", reèe Najd~
el, podigava
i obrve. "I mi uvek radimo ono a
to bi
trebalo."
Nika ga je gledala sa izrazom umornog mirenja. "Hteo si da ~
ivia
na
mirnom mestu. Sada je malo prekasno da se ~
alia
da ti je dosadno."
"Nije mi dosadno", odvrati Najd~
el. "Samo sam radoznao."
"Hteo si da ~
ivia
blizu onog tamo crva, tata", reèe mu kæi. "Zaa
to? To
je opasno."
Najd~
el zamahnu rukom, obuhvatajuæi ustalasane bregove i duge kanjone
ravnog dna. "Prijatno, lepo mesto za podizanje dece. Taj crv je retko aktivan.
Ovde smo prilièno bezbedni, ua
ua
kani unutar Sokaka. Maa
kama je tea
ko da nas
naðu. Ali to ne znaèi da treba da prestanemo sa uèenjem. Voleo bih da vidim
ako nea
to stigne za ~
enom. Ako Drevni poa
alju delegaciju, mo~
ete biti sigurni
da neæemo nauèiti nia
ta. Kroz crve pevea sti~
u èudne stvari i..."
"Vaa
otac voli da kontrolia
e igru."
"Meni via
e zvuèi kao malo neslaganje sa klizanjem a
ljunka", reèe
Bend~
amin.
Svi se nasmejaa
e. Najd~
el se tek oporavio od detinjastog pokua
aja
klizanja niz kamenito korito potoka. Na plastiènoj ploèi je skretao sa jedne
na drugu stranu, nesposoban da zaustavi klizanje a
ljunka. Kada su ga izvukli
iz jezerca na kraju klizia
ta, on se bunio, iako je ozbiljno hramao, da su deca
sasvim lepo uspela u tome.
"Suvia
e si star da bi toliko rizikovao", rekla mu je tada Angelina.
"Ako ne rizikujea
, ionako si veæ mrtav samo a
to to ne znaa
", kiselo je
rekao Najd~
el, trljajuæi istegnuti mia
iæ i oteklo koleno.
No, crvi su bili znatno opasniji. To je bila neizbe~
na osobina
promenljive stabilnosti pevea. Prostor-vreme, duboko u sebi, lièi na bioloa
ki
sistem. Sve a
to obezbeðuje nia
u na kraju stekne parazite.
Tamo gde se peve istanji raðaju se crvi - izvuèeni iz dela pene koja
le~
i ispod svega. Crvi ~
ive od talasa gravitacije koja obuhvata peve, kao
paraziti na samom prostoru-vremenu.
Crvi mogu da pove~
u jedan deo pevea sa drugim, uzimajuæi deo toka
energije izmeðu njih. Da bi se otvorili, potrebni su im ogroman napon i
spoljaa
nji pritisak. Pritisak za odr~
avanje crva velièine èoveka jednak je
onome unutar masivne neutronske zvezde. No, samo malo dalje od njega efekat je
potpuno neprimetan. Crv ostaje otvoren usled polja, magnetnog i subatomskog,
koje opstaje zahvaljujuæi ustalasanoj energiji samog pevea.
`
to je joa
gore, crvi mogu èak i da se razmno~
avaju. Prizivaju druge
zmijolike lea
inare, koji trepere i uvijaju se izmeðu slojeva i Sokaka
hijeroglifske geometrije pevea. I zato mogu da rode, i mogu da ubiju.
Izlomljena ~
ena verovatno je umrla unutar crva, usisana i zgromljena u njemu.
Najd~
el je napomenuo da su crvi neizbe~
an rizik ~
ivota na takvom mestu,
i Angelina je iskrivila lice. "Oh, to samo znaèi da bi hteo opet da se spua
taa

niz klizia
te."
"Mislim da zapravo ne bih", reèe Najd~
el, odgovarajuæi na a
alu grimasom.
"Ali pitam se... da li je ova ~
ena znala u a
ta se upua
ta?"
Nika podi~
e jednu obrvu. "A znamo li mi?"
3. PREMO`
ÆIVAÈ
Bili su zauzeti gajenjem povræa i dugim voænjacima, uglavnom od drveæa
sa stare Zemlje, i nisu imali mnogo vremena da nadgledaju mesto gde se
pojavila ~
ena. Tamo se uglavnom dimilo, sa toliko kiselim zadahom da je èovek
morao da krivi lice veæ izdaleka.
Deca retko misle na svoje roditelje kao na nea
to via
e osim kamena
temeljca njihovog sveta, na one koji veèito daju, kao da su postulati koji su
van geometirjskog dokaza. Sa Najd~
elom i Nikom bilo je isto tako.
Mereno vremenom ravnog prostora, bili su stariji nego a
to su voleli da [ Pobierz całość w formacie PDF ]

zanotowane.pl

doc.pisz.pl

pdf.pisz.pl

glaz.keep.pl